Sećanje koje ne bledi
Zadušnice su poseban dan kada se prisećamo svojih predaka i onih koji više nisu sa nama. Ovaj pravoslavni verski običaj ne samo da nas podseća na prolaznost života, već i na neraskidivu vezu između svetova – onog u kojem živimo i onog u kojem prebivaju duše preminulih.
Zadušnice se obeležavaju nekoliko puta godišnje, a najpoznatije su Mitrovske, Prolećne, Letnje i Miholjske. Ovi dani imaju duboko religijsko i duhovno značenje, jer se tada posećuju grobovi, pale sveće i izgovaraju molitve za pokoj duša preminulih.
Paljenje sveća simbolizuje svetlost i nadu u večni život, dok pričešće sa vinom i koljivom predstavlja vezu između onih koji su otišli i onih koji ih pamte. Davanje milostinje u hrani ili novcu je takođe deo tradicije, jer se veruje da se time pomažu duše preminulih na njihovom putu.
U narodnom verovanju, tokom Zadušnica, svetovi živih i mrtvih se spajaju, a duše preminulih dolaze među svoje potomke. To je trenutak kada kroz molitvu i sećanje pokazujemo da ljubav ne prestaje ni posle smrti.
Pored verskih rituala, održavanje sećanja na preminule može biti i kroz priče, fotografije i očuvanje porodičnih tradicija. Svaki spomen i dobra dela u njihovo ime jačaju most između svetova, čineći da njihovo sećanje ne izbledi.
Zadušnice su podsetnik da je ljubav prema najmilijima jača od vremena i da ih uvek nosimo u srcima, povezujući svetove svojim mislima, molitvama i delima.
Vaša Spomenka