Pogrebni običaji i verovanja u Srbiji

U našem narodu postoji verovanje da se treći dan nakon smrti pokojnika smatra najpogodnijim za organizaciju sahrane. Veruje se da se baš tada prekidaju sve veze između duše i tela. Dan pre i na dan nakon smrti, duša je još vezana za telo i “neće imati gde da ode” ako se sahrana desi ranije.

Jedan od posmrtnih običaja je da se 40 dana posle sahrane preminulog pozivaju isti oni ljudi koji su prisustvovali sahrani, jer se veruje da duša luta prvih 40 dana.

Takođe, još jedan od običaja koji svi smatraju da je hrišćanski, a on je takođe paganski, je pranje ruku posle posete groblja, jer smatraju da je pranje ruku zapravo spiranje od smrti.

Još jedno od verovanja u Srbiji koji seže daleko u prošlost je da se po povratku sa groblja ne treba vraćati istim putem, jer na taj način duša preminulog može da nađe put do kuće i time dovodi do nove smrti u kući preminulog.

Bacanje grumena zemlje na kovčeg za vreme sahrane pre zakopavanja preminulog i izgovaranje rečenice ”Neka mu je laka crna zemlja” se još u davna vremena obavljalo iz straha da se mrtvi “ne povampire”, a mi to sada radimo kao deo ustaljenog običaja i tradicije na sahranama.

Danas je tradicija prema srpskim narodnim običajima da najbliži srodnici preminulog nose crninu 40 dana a žena i do godinu dana. Često se nosi samo crni flor (traka na reveru) zbog nemogućnosti nošenja konstantno samo crne odeće.

Jedano od verovanja je još da bi pokojnik trebao da se sahranjuje samo u novoj odeći kao i da sa groblja odlaze prvo stariji pa tek onda mlađi srodnici.

Veruje se da trudnice ne smeju da idu na groblje, zato što se smatra da je trudnoća povezana sa početkom života, a groblje se naprotiv smatra svojevrsnim krajem života, a žena koja nosi novi život ne gleda na groblje kao mesto gde prestaje život drugih ljudi.

Ovo su neki od ustaljenih, ali i nesvakidasnjih običaja kod Srba kada su sahrane u pitanju.

Za dodatna pitanja i komentare budite slobodni da nas kontaktirate na e-mail ili putem telefona. Vaša spomenka.